CONVOCATORIA ABIERTA

Svakodnevna upotreba plastičnih proizvoda, neodrživo odevanje, kao i ishrana zasnovana na jeftinoj uvezenoj hrani je neizbežna realnost mnogih. Preference ljudi sa slabijim primanjima oblikovane su spletom uslova među kojima su restriktivno tržište rada, obrazovna diskriminacija i sistemsko ugnjetavanje na osnovu prihoda, državljanstva, rase, pola i sposobnosti. Borba za preživljavanje i održavanje sopstvenog i života drugih postaje ozbiljan zadatak u vremenu zdravstvene, energetske i nesigurnosti kada se radi o nabavci hrane. Iako su efekti krize proporcionalni u odnosu na položaj u društvenoj hijerarhiji, svi i svaki život na planeti je manje-više drastično pogođen.

Pandemija je uticala na dalju prekarizaciju radnih ljudi, od kojih su mnogi rizikovali svoje zdravlje preuzimajući nezamenljive poslove u sektoru usluga i zdravstva. Kada smo bili svedoci kako jeleni, veprovi i delfini zauzimaju urbani prostor, stvorila se iluzija o pozitivnim efektima zatvaranja. Međutim, hiper-digitalizacija radne snage proizvela je istu količinu emisije ugljenika kao i vazdušni transport. Sa druge strane, trenutni ratovi i vojni sukobi u Evropi i van nje ponovo su doveli do nastanka distopije i otkrili nejednakosti između raseljenih ljudi, koje su nastale na rasnoj i nacionalnoj osnovi. Dok industrija fosilnih goriva upravlja nejednakom distribucijom resursa, vojno- industrijski kompleks stvara sopstvenu ekonomiju na račun energije i životne snage onih koji nemaju izbora osim da proizvode.